autor je apsolutno u pravu ali za razliku od srbije u americi ima ljudi koji shvataju pogubnu politiku svoje drzave i pricaju o istim stvarima kao i ovaj autor
http://www.youtube.com/watch?v=G7d_e9lrcZ8
Preporuke:
0
0
2
sreda, 17 novembar 2010 15:17
Vukadin
Odličan tekst!
Preporuke:
0
0
3
sreda, 17 novembar 2010 15:55
Jasna Simonović
Posebno je snažan uvod (lično razočarenje usled površno shvaćene ljubavi u funkciji vremena...
dovođenje života u ravnu crtu...itd)...
A još snažniji je zaključak:
"Kad bi se malo više potrudili da sami sebe unapređujemo, bilo bi lakše odupreti se onima koji iskorištavaju naše slabosti. Osvestimo se i počnimo da volimo sebe onoliko koliko Amerikanci vole sebe. Ako budemo čekali da nam drugi pomognu, pogotovo Amerikanci, koji su pokazali kako šire svoju "demokratiju" po svetu (mi smo „srećkovići“, pa smo dobili privatni šou, ali nismo bili baš toliko „srećni“ kao Iračani), svi će pomoći sami sebi, a mi ćemo ostati na kolenima slomljenog srca."...
Eto, Amerikanci vole sebe i u kontejnerima, i u kreditima, i na socijali....pa verovatno i kad su na kolenima i slomljenog srca....Odatle poći, pa unaprediti sebe do pravih srećkovića bez navodnica nije lak posao, ali verujem da vredi truda...
ps U razradi teksta može se dosta toga dobrog naći, samo nedostaje obrada i pozitivnog dela "amerikanizma"...
Preporuke:
0
0
4
sreda, 17 novembar 2010 16:14
@@
Poštovani brate , kome govoriti .
Preporuke:
0
0
5
sreda, 17 novembar 2010 16:25
Čika Jova Zmaj
Sve čestitke na tekstu, naročito na završnom delu teksta.
Preporuke:
0
0
6
sreda, 17 novembar 2010 17:19
Simić Manojlo
Autor je stvarno bez greške pogodio pravo stanje
stvari.
Mene je prenerazila bezdušnost i okrutnost (koju
oni nazivaju " finansijskom disciplinom ")sa kojom
Vladini egzekutori izbacuju na ulicu one koji su
potpali pod " foreclosure ", stanje u koje dužnik
za kupljenu kuću zapada kada više ne može da plaća
" mortgage "( mjesečno dospjeće za naplatu kredita,
za koji je u momentu potpisivanja Ugovora o kupovini
na 25 god.i ratom od 2.000 dolara mjesečno, kupac
bio sposoban, ali je u međuvremenu izgubio posao i
on i bračni drug). Banka mu isplati sve što je do
tada uplatio( oni koji su imali sreću da se to
dogodilo npr.nakon 50 mjeseci morgidža, dobiju
100.000 dolara, pa i nisu tako ugroženi, ali oni
kojima se to dogodi na samom početku, bukvalno se
nađu na ulici ).
Autor je precizno ustanovio da Amerika ne može da se brine ni o svojim građanima, a za nas bi
najbolje bilo, da prestanu da nam više pomažu.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 17 novembar 2010 19:21
MIRO
Stvarno mi nije jasno ko jos vjeruje da je u americi sve krasno i divno, naravno osim Vuka draskovica.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 17 novembar 2010 20:07
kosanka
Odlican tekst gospodine Malagurski.Svaka cast.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 17 novembar 2010 22:25
bojan
U ovoj zemlji gospodine, narod (srpski) ne voli Ameriku. Šta više, mrzi je (verovali ili ne). Nema potrebe da objašnjavam zašto, svi dobro znamo šta nam se dogodilo i šta se još uvek događa, za stanje u samoj Imperiji nas baš briga. Jedini koji u ovoj zemlji "obožava" Imperiju su njeni kompradori na vlasti i bedna neokomunistička, neokomesarska klika u NVO koja dobija masno donacije za antisrpsku propagandu i delovanje.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 17 novembar 2010 22:51
deratizacija mozga
Mozda vam i nebih poverovao ali pre par meseci iz SAD tacnije Milvokija vratio mi se dobar prijatelj radio je tamo nekih dve godine i odlucio na kraju da se vrati neverovatno je koliko se vas tekst i njegova prica podudaraju mislio sam da malo preuvelicava ali sad sam spreman da mu poverujem.Jednostavno svi zivimo u zabludama kad ste izolovani i nemate mogucnosti da proverite tacnost onoga sto vam pricaju onda pravite velike greske jos ako ste Srbin pa su vam emocije i iracionalno ponasanje vrlo izrazeni e tek onda nastaje problem.Sada se ni necudim raznim evro fanaticima ljubiteljima Vasingtona i Brisela jednostavno ljubav je slepa mada bi ovaj tekst uz odredjenu doradu moga da se primeni i na one nekriticke rusofile.
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 18 novembar 2010 00:04
T @ Manojlo
Manojlo ne poznaje najbolje kako to ide u Americi (tako je sad verujem i u Srbiji), pa mala ispravka iz prve ruke:
Kada kupite kuću za recimo 320 hiljada dolara uz kamatu od nekih 5% na 30 godina, i date 20 hiljada učešće, vi dugujete 300 hiljada a posedujete kuću (čije vrednsot se ne zna dok ne dođe momenat prodaje, postoje procene al' dok neko ne calne keš to su ipak samo priče). Vaša mesečna rata se računa ovako:
- Kamata 300*5%/12 meseci = 1250
- Otplata Glavnice - recimo 500
- Porez na imovinu - recimo 750
Ukupno 2.5 hiljade mesečno. Posle 200 meseci (malo realnije nego 50), platili ste: Za kamatu 250 hiljada (realno nešto manje, kako se smanjuje glavnica smanjuje se i kamata, pa iako rata ostaje ista odnos se polako menja), glavnicu 100 hiljada (realno nešto više), porez 150 hiljada. Znači iako ste platili ukupno 520 hiljada(20+250+100+150), na kuću imate još duga za 300-100 (glavnica)=200 hiljada.
E sad, izgubite posao i ne možete da plaćate: banka uzima kuću a Vas isteruje na ulicu a kuću prodaje. Za koliko, to nju ne interesuje puno sem da sebe namiri za vaš dug (200 hilj) i troškove koje ima što mora da prodaje kuću, obično 50 hiljada. Recimo da su dobra vremena, banka uzme sebi 200+50=250 hiljada, ostalo je vaše. Nema govora da će vam iko platiti ono što ste vi platili niti se to igde spominje. Ono što je verovatnije u sadašnjoj situaciji je da banka neće uspeti da proda kuću ni za 200, a kamoli 250 ili 320 hiljada. U tom slučaju banka će i sama izgubiti, a vlasnik od svega što je ulagao u kuću neće videti ni žute pare (centa).
Naravno ima puno detalja koji komplikuju računicu - cena kućama može da raste, troškovi pri kupovini, kuće moraju da se popravljaju, porezi rastu, inflacije obezvređuje dug, i ako nemaš kuću moraš negde da živiš i plaćaš zakupninu, i tako dalje, to sam izostavio radi jednostavnosti.
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 18 novembar 2010 00:39
Sumar Toma
@bojan...Upravo tako. Neznam ko u Srbiji moze reci da voli SAD od svih drzava, osim ovih cipovanih i mizernih placenika CIA-e i Office-a of Foreign Relations...Ali ni to izgleda nece potrajati toliko dugo. Koliko pratim na democracynow.org, njihovi "kontrolori sa Wall Street-a" trenutno stampaju milijarde dolara bez pokrica da bi kaobajagi odgodili ekonomski kolaps.
Prosle godine ih je nekih 40-tak miliona (oficijelna verzija) bilo bez redovnih dnevnih obroka. Da ne pricam o, iz godine u godinu sve manjim ljudskim slobodama i pravima, rastucoj nezaposlenosti, sve losijem obrazovanju, sve manjoj kupovnoj moci, spijuniranju svojih gradjana itd, itd.
Moja generacija jeste bila zaslepljena severno-americkom kulturnom propagandom, ali je to bilo u drugim vremenima, pre Regana i kriminalnih plutokrata koji su preuzeli totalnu kontrolu nad svim drzavnim strukturama. Ovakva kakva jeste, SAD moze biti dobra samo njima i ovim "nasima".
Preporuke:
0
0
13
četvrtak, 18 novembar 2010 04:27
Simić Manojlo
za T ;
Vi ste, razrađujući detalje, potpuno promašili
cjelinu .
Ja sam, pišući uopšteno, vjerno opisao slučaj
Nila Kampbela, mog bivšeg kolege kod kojega sam
prije 2 mjeseca bio u posjeti u njegovom sada
iznajmljenom stanu. Žalio mi se, da mu se onih
100.000 dolara, bez Suda isplaćenih, polako ali
sigurno tope, pa je ostatak uložio u neki mutjual
fond.
Pa nema Suda, bez obzira da li sudi po Rimskom,
Anglosaksonskom, Šerijatu ili Kineskom Pravu, koji
neće, nakon predočenih p l a ć e n i h r a č u na
presuditi u korist tužitelja .Do žute pare, kako Vi
kažete.
Preporuke:
0
0
14
četvrtak, 18 novembar 2010 05:47
Srboljub Savic
Clanak, kao i mnogi na istu temu, samo govori o nasoj opsednutosti SAD. SAD su potpuno drugi svet i svako uopstavanje je besmisleno. Odrasli smo na "kaubojskim" i holivudskim" limunada filmovima,
"sapunskim" TV operama -slici koja je pripremljena
"za opciniti prostotu".
Niti se Evropa moze generalno, uporedjivati sa SAD,
a jos manje Srbija. Vise od veka, kao i sva sirotinja
celog sveta, hrlimo u "obecanu" zemlju. Malo se nasih vraca. Retko ko je propao, a ne mali broj je
uspesan (bar po nekim ciframa i pokazateljima americkih vrednosti).
Mrzeti Ameriku-narode, drzave, saveznu administraciju, politicki ("demokratski") sistem, spoljnu politiku, zlocinacka bombardovanja, ratove,
koje vodi, ..., besmisleno je. Voleti je, sigurno je
jos besmislenije.
Sta onda?
Ako hocemo, ponesto mozemo da naucimo - dobro i lose.
Medjutim, kako smo, gde smo, pogledajmo oko sebe. Bolje je mozda, prvo stati pred pravo ogledalo. Tek tada, definisimo sat to hocemo, ocenimo sta mozemo, pa - radimo, da to ostvarimo.
Dok se jos delimo na davno prosle "pripadnike",
jos besmislenije (jer je lazna podela) na "amerikanofile" i "rusofile", glorifikujuci prazne pojmove, vreme nam leti.
S. Savic
Preporuke:
0
0
15
četvrtak, 18 novembar 2010 10:17
Šicer
Čemu to srljanje? Rastakanje energije koje ne može pomoći. Za promenu, treba se rešiti satrapa.
Preporuke:
0
0
16
četvrtak, 18 novembar 2010 10:39
Odbrana i poslednji dani
Sve će to Holivud pozlatiti.
Preporuke:
0
0
17
petak, 19 novembar 2010 18:12
strast
U americi jedino volim Indijance,ostatak, mada ni oni nisu ono sto su nekad bili!
Preporuke:
0
0
18
subota, 20 novembar 2010 04:08
Goran_Zemun
@Srboljub Savic
I te kako ima smisla porediti SAD i Srbiju.
Zahvaljujući SAD, Srbija je godinama na ivici ambisa. Jedini spas za nas je da se Amerika pre nas nađe u tom ambisu. Uopšte nije bitno, koliko su priče o propasti SAD realne, realno je to da nama Srbima te priče predstavljaju istinsko zadovoljstvo.
Nekada je i to, više nego dovoljno. Takvi smo mi Srbi.
.jpg)
http://www.youtube.com/watch?v=G7d_e9lrcZ8
dovođenje života u ravnu crtu...itd)...
A još snažniji je zaključak:
"Kad bi se malo više potrudili da sami sebe unapređujemo, bilo bi lakše odupreti se onima koji iskorištavaju naše slabosti. Osvestimo se i počnimo da volimo sebe onoliko koliko Amerikanci vole sebe. Ako budemo čekali da nam drugi pomognu, pogotovo Amerikanci, koji su pokazali kako šire svoju "demokratiju" po svetu (mi smo „srećkovići“, pa smo dobili privatni šou, ali nismo bili baš toliko „srećni“ kao Iračani), svi će pomoći sami sebi, a mi ćemo ostati na kolenima slomljenog srca."...
Eto, Amerikanci vole sebe i u kontejnerima, i u kreditima, i na socijali....pa verovatno i kad su na kolenima i slomljenog srca....Odatle poći, pa unaprediti sebe do pravih srećkovića bez navodnica nije lak posao, ali verujem da vredi truda...
ps U razradi teksta može se dosta toga dobrog naći, samo nedostaje obrada i pozitivnog dela "amerikanizma"...
stvari.
Mene je prenerazila bezdušnost i okrutnost (koju
oni nazivaju " finansijskom disciplinom ")sa kojom
Vladini egzekutori izbacuju na ulicu one koji su
potpali pod " foreclosure ", stanje u koje dužnik
za kupljenu kuću zapada kada više ne može da plaća
" mortgage "( mjesečno dospjeće za naplatu kredita,
za koji je u momentu potpisivanja Ugovora o kupovini
na 25 god.i ratom od 2.000 dolara mjesečno, kupac
bio sposoban, ali je u međuvremenu izgubio posao i
on i bračni drug). Banka mu isplati sve što je do
tada uplatio( oni koji su imali sreću da se to
dogodilo npr.nakon 50 mjeseci morgidža, dobiju
100.000 dolara, pa i nisu tako ugroženi, ali oni
kojima se to dogodi na samom početku, bukvalno se
nađu na ulici ).
Autor je precizno ustanovio da Amerika ne može da se brine ni o svojim građanima, a za nas bi
najbolje bilo, da prestanu da nam više pomažu.
Kada kupite kuću za recimo 320 hiljada dolara uz kamatu od nekih 5% na 30 godina, i date 20 hiljada učešće, vi dugujete 300 hiljada a posedujete kuću (čije vrednsot se ne zna dok ne dođe momenat prodaje, postoje procene al' dok neko ne calne keš to su ipak samo priče). Vaša mesečna rata se računa ovako:
- Kamata 300*5%/12 meseci = 1250
- Otplata Glavnice - recimo 500
- Porez na imovinu - recimo 750
Ukupno 2.5 hiljade mesečno. Posle 200 meseci (malo realnije nego 50), platili ste: Za kamatu 250 hiljada (realno nešto manje, kako se smanjuje glavnica smanjuje se i kamata, pa iako rata ostaje ista odnos se polako menja), glavnicu 100 hiljada (realno nešto više), porez 150 hiljada. Znači iako ste platili ukupno 520 hiljada(20+250+100+150), na kuću imate još duga za 300-100 (glavnica)=200 hiljada.
E sad, izgubite posao i ne možete da plaćate: banka uzima kuću a Vas isteruje na ulicu a kuću prodaje. Za koliko, to nju ne interesuje puno sem da sebe namiri za vaš dug (200 hilj) i troškove koje ima što mora da prodaje kuću, obično 50 hiljada. Recimo da su dobra vremena, banka uzme sebi 200+50=250 hiljada, ostalo je vaše. Nema govora da će vam iko platiti ono što ste vi platili niti se to igde spominje. Ono što je verovatnije u sadašnjoj situaciji je da banka neće uspeti da proda kuću ni za 200, a kamoli 250 ili 320 hiljada. U tom slučaju banka će i sama izgubiti, a vlasnik od svega što je ulagao u kuću neće videti ni žute pare (centa).
Naravno ima puno detalja koji komplikuju računicu - cena kućama može da raste, troškovi pri kupovini, kuće moraju da se popravljaju, porezi rastu, inflacije obezvređuje dug, i ako nemaš kuću moraš negde da živiš i plaćaš zakupninu, i tako dalje, to sam izostavio radi jednostavnosti.
Prosle godine ih je nekih 40-tak miliona (oficijelna verzija) bilo bez redovnih dnevnih obroka. Da ne pricam o, iz godine u godinu sve manjim ljudskim slobodama i pravima, rastucoj nezaposlenosti, sve losijem obrazovanju, sve manjoj kupovnoj moci, spijuniranju svojih gradjana itd, itd.
Moja generacija jeste bila zaslepljena severno-americkom kulturnom propagandom, ali je to bilo u drugim vremenima, pre Regana i kriminalnih plutokrata koji su preuzeli totalnu kontrolu nad svim drzavnim strukturama. Ovakva kakva jeste, SAD moze biti dobra samo njima i ovim "nasima".
Vi ste, razrađujući detalje, potpuno promašili
cjelinu .
Ja sam, pišući uopšteno, vjerno opisao slučaj
Nila Kampbela, mog bivšeg kolege kod kojega sam
prije 2 mjeseca bio u posjeti u njegovom sada
iznajmljenom stanu. Žalio mi se, da mu se onih
100.000 dolara, bez Suda isplaćenih, polako ali
sigurno tope, pa je ostatak uložio u neki mutjual
fond.
Pa nema Suda, bez obzira da li sudi po Rimskom,
Anglosaksonskom, Šerijatu ili Kineskom Pravu, koji
neće, nakon predočenih p l a ć e n i h r a č u na
presuditi u korist tužitelja .Do žute pare, kako Vi
kažete.
"sapunskim" TV operama -slici koja je pripremljena
"za opciniti prostotu".
Niti se Evropa moze generalno, uporedjivati sa SAD,
a jos manje Srbija. Vise od veka, kao i sva sirotinja
celog sveta, hrlimo u "obecanu" zemlju. Malo se nasih vraca. Retko ko je propao, a ne mali broj je
uspesan (bar po nekim ciframa i pokazateljima americkih vrednosti).
Mrzeti Ameriku-narode, drzave, saveznu administraciju, politicki ("demokratski") sistem, spoljnu politiku, zlocinacka bombardovanja, ratove,
koje vodi, ..., besmisleno je. Voleti je, sigurno je
jos besmislenije.
Sta onda?
Ako hocemo, ponesto mozemo da naucimo - dobro i lose.
Medjutim, kako smo, gde smo, pogledajmo oko sebe. Bolje je mozda, prvo stati pred pravo ogledalo. Tek tada, definisimo sat to hocemo, ocenimo sta mozemo, pa - radimo, da to ostvarimo.
Dok se jos delimo na davno prosle "pripadnike",
jos besmislenije (jer je lazna podela) na "amerikanofile" i "rusofile", glorifikujuci prazne pojmove, vreme nam leti.
S. Savic
I te kako ima smisla porediti SAD i Srbiju.
Zahvaljujući SAD, Srbija je godinama na ivici ambisa. Jedini spas za nas je da se Amerika pre nas nađe u tom ambisu. Uopšte nije bitno, koliko su priče o propasti SAD realne, realno je to da nama Srbima te priče predstavljaju istinsko zadovoljstvo.
Nekada je i to, više nego dovoljno. Takvi smo mi Srbi.